Bankarstvo

Blog na novoj adresi!!!!
Pregovori najvećih banaka sa NBS i Vladom RS
Leasing kuće na Belgrad Car Show 2011
Subvencionisani krediti - povoljnija ili komplikovanija opcija
Intesa leasing pripremila novu ponudu za zaposlene u javnim sektorima
Čekovi
Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?
Pad referentne kamatne stope
Rekordan nivo devizne štednje
Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?

zoranp | 23 Septembar, 2010 23:53

  Prema saopštenju viceguvernera NBS  Bojana Markovića u Srbiji je izdato 6 miliona platnih kartica što iznosi 0.8% po stanovniku ali čak polovina od tih kartica su neaktivne, to je saopšteno na skupu pod nazivom ‘’Budućnost platnih kartica’’ skup je organizovan od strane ekonomist media group.

Kada se pominje ovaj procenat od 0,8% ne treba zaboraviti i to da neke banke na jedan otvoren tekući račun daju i po dve kartice (Dina i Visa), tako da je u suštini taj procenat jos manji. Mada stanovništvo sve više počinje koristiti kartice kao sredstvo plaćanja u proseku se godišnje jednom karticom izvrši tek nešto više od 17 plaćanja, što moramo priznati je jako malo.

Što je još značajno a tiče se platnih kartica jesu i plaćanja u inostranstvu, pa tako da bi podigli sa vašeg deviznog računa sredstva na bankomatu u inostranstvu morate da platite proviziju koja minimum iznosi oko 5 eura, na sastanku je bilo i reči da će centralna banka nastojati da se smanje međubankarske provizije samim tim i provizije na inostranim bankomatima bi bile manje. Direktor sektora NBS za platne kartice Andreja Gruden je najavio da će počev od 1 novembra 2010. Građanima  Srbije biti omogućeno da i sa DinaCard debitnom karticom podižu sredstva sa bankomatu u inostranstvu kao i da vrše plaćanja, do sada to je bilo moguće samo Visa karticom.

            Da li će količina gotovog novca kojim se plaća drastično smanjiti i da li će veći deo plaćanja se obavljati elektronskim putem, sa ove tačke gledišta moglo i se rerći da je to sigurno samo je period neodređen, a to u mnogome zavisi od brzine razvoja elektronskih sistema u našoj zemlji kao i o bezbednosti te vrste transakcija.

Tweet

Arhiva