Bankarstvo

Blog na novoj adresi!!!!
Pregovori najvećih banaka sa NBS i Vladom RS
Leasing kuće na Belgrad Car Show 2011
Subvencionisani krediti - povoljnija ili komplikovanija opcija
Intesa leasing pripremila novu ponudu za zaposlene u javnim sektorima
Čekovi
Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?
Pad referentne kamatne stope
Rekordan nivo devizne štednje
Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?

zoranp | 23 Septembar, 2010 23:53

  Prema saopštenju viceguvernera NBS  Bojana Markovića u Srbiji je izdato 6 miliona platnih kartica što iznosi 0.8% po stanovniku ali čak polovina od tih kartica su neaktivne, to je saopšteno na skupu pod nazivom ‘’Budućnost platnih kartica’’ skup je organizovan od strane ekonomist media group.

Kada se pominje ovaj procenat od 0,8% ne treba zaboraviti i to da neke banke na jedan otvoren tekući račun daju i po dve kartice (Dina i Visa), tako da je u suštini taj procenat jos manji. Mada stanovništvo sve više počinje koristiti kartice kao sredstvo plaćanja u proseku se godišnje jednom karticom izvrši tek nešto više od 17 plaćanja, što moramo priznati je jako malo.

Što je još značajno a tiče se platnih kartica jesu i plaćanja u inostranstvu, pa tako da bi podigli sa vašeg deviznog računa sredstva na bankomatu u inostranstvu morate da platite proviziju koja minimum iznosi oko 5 eura, na sastanku je bilo i reči da će centralna banka nastojati da se smanje međubankarske provizije samim tim i provizije na inostranim bankomatima bi bile manje. Direktor sektora NBS za platne kartice Andreja Gruden je najavio da će počev od 1 novembra 2010. Građanima  Srbije biti omogućeno da i sa DinaCard debitnom karticom podižu sredstva sa bankomatu u inostranstvu kao i da vrše plaćanja, do sada to je bilo moguće samo Visa karticom.

            Da li će količina gotovog novca kojim se plaća drastično smanjiti i da li će veći deo plaćanja se obavljati elektronskim putem, sa ove tačke gledišta moglo i se rerći da je to sigurno samo je period neodređen, a to u mnogome zavisi od brzine razvoja elektronskih sistema u našoj zemlji kao i o bezbednosti te vrste transakcija.

Tweet

Elektronsko bankarstvo u Srbiji!

zoranp | 28 Oktobar, 2009 23:24

Svedoci smo napretka u informacionoj tehnologiji, računari su postali dostupniji a i internet je kvalitetniji. U Srbiji elektronsko bankarstvo je ''zaživelo'' 2003. Ali jako sporo napreduje, možemo reći čak i najsporije ukoliko gledamo zemlje iz regiona. Danas je situacija drugačija nego pre 6 godina primećuje se da je e-bankarstvo polako sve zastupljenije, bankomati su postali česta pojava i možemo ih videti na svakom koraku, i ako su kod nas ljudi skeptični i novine posmatraju sa prevelikom dozom otpora, možemo reći da se e-bankarstvo polako i kod nas ustaljuje. U najvećim slučajevima ovu vrstu bankarstva koristimo kako bi ''podizali'' keš sa svojih računa ili u nekim slučajevima izvršili plaćanja. Velik broj građana poseduje takozvane inteligentne kartice (smart cards), one im omogućuju da pored plaćanja izvršavaju i transfer novca. I pored učestalijeg korišćenja ''pametnih'' kartica među našim stanovništvom i dalje nije ustaljena kupovina jer ljudi u našoj zemlji smatraju da kupovina preko interneta donosi ''veliki'' rizik  pitaju se da li je takav način trgovine dovoljno pouzdan i dok je u nekim zemljama to postalo normalno kod nas to nije slučaj, visok je procenat stanovništva koji i dalje čekaju u redovima pošta i banaka da bi izmirili svoje obaveze, iako im je danas omogućeno da ista plaćanja urade iz svoje kuće ili sa posla pomoću računara i interneta. Da li građani ne žele da prihvate novu tehnolgiju, starih navika se teško odriču ili je jednostavno kompijuterska ''nepismenost'' jedan od razloga ovakve situacije.

Na kraju kada pričamo o elektronskom bankarstvu moramo napomenuti i novi vid  a to je ''mobilno bankarstvo'', omogućuje da korisnici računa imaju u svakom momentu uvid u iste i mogućnost izvršavanja transakcija i to koristeći svoje mobilne telefone, kojom brzinom će se ovaj vid e-bankarstva širiti u našoj zemlji ostaje nam samo da vidimo u budućnosti, mada prema nekim predviđanjima trebalo bi se brže širiti nego interno bankarstvo.

Tweet

Arhiva