Bankarstvo

Blog na novoj adresi!!!!
Pregovori najvećih banaka sa NBS i Vladom RS
Leasing kuće na Belgrad Car Show 2011
Subvencionisani krediti - povoljnija ili komplikovanija opcija
Intesa leasing pripremila novu ponudu za zaposlene u javnim sektorima
Čekovi
Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?
Pad referentne kamatne stope
Rekordan nivo devizne štednje
Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

Čekovi

zoranp | 26 Septembar, 2010 02:00

          Početkom devedesetih godina čekovi su bili jedni od najzastupljenijih načina plaćanja, zbog hiper inflacije. Danas posle toliko godina čekovi su i dalje u upotrebi doduše smanjenim intenzitetom i u manjem broju ali se i dalje koriste, predhodnih godina  od kada su uvedene kreditne kartice, čekovi polako prestaju da se upotrebljavaju. Sa pojavom krize koja se kako na svetskim tako i na našim domaćim prostorima znatno oseti, građani se vraćaju korišćenju čekova radi kupovine na rate, većina njih je spremna da odgovori ''Nema kamate'', to navode kao jedan od bitnijih osnova zbog čeka se češće odlučuju na čekove nego na kreditne kartice kao način plaćanja.  Tačno je da dolazi do problema kada ček dospeva uglavnom korisnici vode računa ali postoje i oni koji nisu toliko ažurni i dospevajne čeka im pravi probleme, a naročito ako ne uspeju jedan pokriti a drugi već stigne, ovo možemo nazvati lošom stranom ovakve vrste odloženog plaćanja.

Kreditne kartice su savremenije i praktičnije od samih čekova, ali ono što pravi razliku među ova dva sredstva plaćanja jeste kamata, koja iznosi oko 2% na mesečnom nivou naravno na korišćen iznos.

Ministarstvo finansija krajem oktobra najavilo je izmenu Zakona o čeku jer se smatra da plaćanje na odloženo ne može biti kreditni instrument, ali kako je najavljeno ne će biti ukidanja čekova. Koliko bi to uticalo i ovako na malu i slabu platežnu sposobnost  građana. Kakve će ove izmene zakona imati posledice po kupovinu na odloženo plaćanje i  da li će izdavanje samih čekova postati rigoroznije ostaje nam da sačekamo kraj oktobra i sami se uverimo!

Tweet

Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?

zoranp | 23 Septembar, 2010 23:53

  Prema saopštenju viceguvernera NBS  Bojana Markovića u Srbiji je izdato 6 miliona platnih kartica što iznosi 0.8% po stanovniku ali čak polovina od tih kartica su neaktivne, to je saopšteno na skupu pod nazivom ‘’Budućnost platnih kartica’’ skup je organizovan od strane ekonomist media group.

Kada se pominje ovaj procenat od 0,8% ne treba zaboraviti i to da neke banke na jedan otvoren tekući račun daju i po dve kartice (Dina i Visa), tako da je u suštini taj procenat jos manji. Mada stanovništvo sve više počinje koristiti kartice kao sredstvo plaćanja u proseku se godišnje jednom karticom izvrši tek nešto više od 17 plaćanja, što moramo priznati je jako malo.

Što je još značajno a tiče se platnih kartica jesu i plaćanja u inostranstvu, pa tako da bi podigli sa vašeg deviznog računa sredstva na bankomatu u inostranstvu morate da platite proviziju koja minimum iznosi oko 5 eura, na sastanku je bilo i reči da će centralna banka nastojati da se smanje međubankarske provizije samim tim i provizije na inostranim bankomatima bi bile manje. Direktor sektora NBS za platne kartice Andreja Gruden je najavio da će počev od 1 novembra 2010. Građanima  Srbije biti omogućeno da i sa DinaCard debitnom karticom podižu sredstva sa bankomatu u inostranstvu kao i da vrše plaćanja, do sada to je bilo moguće samo Visa karticom.

            Da li će količina gotovog novca kojim se plaća drastično smanjiti i da li će veći deo plaćanja se obavljati elektronskim putem, sa ove tačke gledišta moglo i se rerći da je to sigurno samo je period neodređen, a to u mnogome zavisi od brzine razvoja elektronskih sistema u našoj zemlji kao i o bezbednosti te vrste transakcija.

Tweet

Arhiva