Bankarstvo

Blog na novoj adresi!!!!
Pregovori najvećih banaka sa NBS i Vladom RS
Leasing kuće na Belgrad Car Show 2011
Subvencionisani krediti - povoljnija ili komplikovanija opcija
Intesa leasing pripremila novu ponudu za zaposlene u javnim sektorima
Čekovi
Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?
Pad referentne kamatne stope
Rekordan nivo devizne štednje
Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

Prevozeći se do fakulteta u javnom prevozu čujem razgovor dve osobe o minusima na računima, dozvoljenim limitima,  premošćavanju kreditnih kartica,  i počnem da razmišljam koliko su ljudi kod nas zavisnici upravo od ove vrste bankarskih usluga, slobodno to mogu nazvati vrzino kolo, poznajem i sam osobe koje imaju problem sa minusima na računima. Sve je to lepo uzmeš karticu sa dve plate (ili više) i unapred potrošiš,  međutim treba to otplaćivati, ali nije problem ako je to samo jedna kartica, od jedne se kreće, zatim ide druga, treća, keš kredit da se izmire dugovi sa postojećih kartica, tome nema kraja, da li  ljudi u ovo ulaze zbog malih plata a skupih potreba, prvenstveno mislim na porodične osobe?  Istini na volju najviše korisnika kreditnih kartica ima među samim bankarskim službenicima, to me i ne iznenađuje oni najbolje znaju koliko mogu to iskoristiti al ne verujem da i oni imaju meru možda na početku misle da mogu to kontrolisati ali vremenom se i oni uvlače u sve ovo. U Americi se ovo naziva bolešću odnosno osobe koje su u ovo upletene nazivaju se bankoholičarima, imaju i svoj sajt gde raspravljaju o najpogodnijim kreditnim karticama i uslugama (bonusima) koje dobijaju za uzete kartice, kod njih je i drugačija situacija nego kod nas odnosno banke da bi privukli klijente da se odluče baš za njihove usluge daju razne poklone neretko ti pokloni su i u novcu npr. od 200 dolara za uzetu karticu, ali takođe kod njih je i održavanje istih kartica besplatno. Ne mogu ni zamisliti da kod nas banke daju novčanu nadoknadu za određene kartice kakve bi onda gužve nastale i redovi ispred istih. Neke akcije se naziru ne baš iste kao u Americi ali slične videćemo kako će sve to da se nastavi i da li će ljudi postati sve veći zavisnici od dozvoljenih minusa na kreditnim karticama.

Subvencionisani krediti i uticaj EURIBOR-a

       Subvencionisani krediti kod nas su posebno interesantni, verovatno zbog sve boljih uslova koje korisnici dobijaju ali isto tako i zbog niskih kamatnih stopa, sve zavisi od vrste subvencionisanih kredita kamatne stope se kreću od 4.5% za subvencionisane kredite za automobile  pa do 6% za sub. Kredite  za investicije. Još jedna vrsta kredita koji su možda i najpopularniji kod nas a to si subvencionisani krediti za stan, o njima se ovih dana u medijima dosta pričalo, a sve u susret odluci da vlada subvencioniše stambene kredite, i to su subvencionisali kredite u vrednosti od 100 hiljada eura uz vremenski period otplate do 30 godina,  na ovu vrstu kredita imaju pravo osobe mlađe od 45 godina, a za maksimalan kredit od 100 hiljada eura pravo stiču osobe čija je mesečna zarada minimum 120 hiljada dinara.Ono što valja napomenuti mada i banke su dužne same da istaknu kako će se kretati kamatna stopa sa promenom Euribora za vreme isplate duga kretati, većina njih i naznači taj VEOMA bitan detalj. Kako su posledice ekonomske krize vidno uticale na evropsku privredu samim tim i Euribor je došao do rekordno niskog nivoa, pad euribora počeo je krajem 2008 godine. Tada je iznosio 5,43% da bi prema sadašnjim podacima njegova vrednost bila 1,22%, zbog tako niskog Euribora i kamate su nešto niže. Ovaj detalj možda je i najbitniji korisnicima koji planiraju da uzmu subvencionisan kredit za stan, jer će njega otplaćivati duži vremenski period. Prema predviđanima evropska privreda u narednom periodu počeće da izlazi iz krize samim tim to će se odražiti i na rast Euribora. Detaljnije informacije što se tiče ove vrste kredita možete pogledati na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Arhiva