Bankarstvo

«	Novembar 2009	»
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Pad referentne kamatne stope

zoranp | 30 Novembar, 2009 21:15

''Smanjenje referentne kamatne stope'', ove godine je dosta ovakvih naslova bilo po novinama a i na internetu. Referentna kamatna stopa je od početka godine pala za 7.75%, odnosno početkom ove godine ova kamatna stopa je iznosila 17.75% a danas iznosi 10%. Građani su se ponadali da bi sa padom referentne kamatne stope pale i kamatne stope za gotovinske kredite, međutim ovo se nije dogodilo, manje više ove kamatne stope su ostale nepromenjene. Moram napomenuti na visinu kamatne stope utiče i niz drugih faktora kao što su: Premija rizika i zemlje i komitenta, nivo obaveznih rezervi, kao i necenovna ograničenja banaka a to su povećanje broja žiranata ili ograničavanje visine kredita. Početkom sledeće godine se očekuje pad premija rizika pa bi to ''povuklo'' za posledicu i pad kamatnih stopa za gotovinske kredite, naravno ovo su samo predviđanja vreme će pokazati da li su pravilna ili ne.

Rekordan nivo devizne štednje

zoranp | 24 Novembar, 2009 23:49

Sa jučerašnjim danom prema podacima NBS štednja je dostigla rekordan nivo od 5,74 milijarde eura, to je isti nivo koji je imala i u Septembru 2008. Godine. Ovo se događa nakon samo godinu dana od kako se na naše prostore prenela svetska ekonomska kriza. Odliv štednje u poslednja tri meseca 2008. Godine je bio 965 miliona eura. Prema ovakvom prilivu štednih uloga odnosno u samo poslednjih mesec dana 392 miliona eura, može se predvideti i predpostaviti da će štednja imati značajnu ulogu u izvoru finansiranja banaka. Interesantno je napomenuti da je najveći nivo dnevnog prirasta štednje u toku nedelje štednje zabeležen 6 novembra. Neke banke su nedelju štednje produžile tako da i dalje postoji osetan priliv štednih uloga. Inače valja napomenuti da je ove godine u nedelji štednje građanima posebno interesantna bila štednja sa isplatom kamate unapred.

Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

zoranp | 18 Novembar, 2009 18:16

Prevozeći se do fakulteta u javnom prevozu čujem razgovor dve osobe o minusima na računima, dozvoljenim limitima, premošćavanju kreditnih kartica, i počnem da razmišljam koliko su ljudi kod nas zavisnici upravo od ove vrste bankarskih usluga, slobodno to mogu nazvati vrzino kolo, poznajem i sam osobe koje imaju problem sa minusima na računima. Sve je to lepo uzmeš karticu sa dve plate (ili više) i unapred potrošiš, međutim treba to otplaćivati, ali nije problem ako je to samo jedna kartica, od jedne se kreće, zatim ide druga, treća, keš kredit da se izmire dugovi sa postojećih kartica, tome nema kraja, da li ljudi u ovo ulaze zbog malih plata a skupih potreba, prvenstveno mislim na porodične osobe? Istini na volju najviše korisnika kreditnih kartica ima među samim bankarskim službenicima, to me i ne iznenađuje oni najbolje znaju koliko mogu to iskoristiti al ne verujem da i oni imaju meru možda na početku misle da mogu to kontrolisati ali vremenom se i oni uvlače u sve ovo. U Americi se ovo naziva bolešću odnosno osobe koje su u ovo upletene nazivaju se bankoholičarima, imaju i svoj sajt gde raspravljaju o najpogodnijim kreditnim karticama i uslugama (bonusima) koje dobijaju za uzete kartice, kod njih je i drugačija situacija nego kod nas odnosno banke da bi privukli klijente da se odluče baš za njihove usluge daju razne poklone neretko ti pokloni su i u novcu npr. od 200 dolara za uzetu karticu, ali takođe kod njih je i održavanje istih kartica besplatno. Ne mogu ni zamisliti da kod nas banke daju novčanu nadoknadu za određene kartice kakve bi onda gužve nastale i redovi ispred istih. Neke akcije se naziru ne baš iste kao u Americi ali slične videćemo kako će sve to da se nastavi i da li će ljudi postati sve veći zavisnici od dozvoljenih minusa na kreditnim karticama.

Subvencionisani krediti i uticaj EURIBOR-a

zoranp | 18 Novembar, 2009 02:04

Subvencionisani krediti kod nas su posebno interesantni, verovatno zbog sve boljih uslova koje korisnici dobijaju ali isto tako i zbog niskih kamatnih stopa, sve zavisi od vrste subvencionisanih kredita kamatne stope se kreću od 4.5% za subvencionisane kredite za automobile pa do 6% za sub. Kredite za investicije. Još jedna vrsta kredita koji su možda i najpopularniji kod nas a to si subvencionisani krediti za stan, o njima se ovih dana u medijima dosta pričalo, a sve u susret odluci da vlada subvencioniše stambene kredite, i to su subvencionisali kredite u vrednosti od 100 hiljada eura uz vremenski period otplate do 30 godina, na ovu vrstu kredita imaju pravo osobe mlađe od 45 godina, a za maksimalan kredit od 100 hiljada eura pravo stiču osobe čija je mesečna zarada minimum 120 hiljada dinara.Ono što valja napomenuti mada i banke su dužne same da istaknu kako će se kretati kamatna stopa sa promenom Euribora za vreme isplate duga kretati, većina njih i naznači taj VEOMA bitan detalj. Kako su posledice ekonomske krize vidno uticale na evropsku privredu samim tim i Euribor je došao do rekordno niskog nivoa, pad euribora počeo je krajem 2008 godine. Tada je iznosio 5,43% da bi pre

ma sadašnjim podacima njegova vrednost bila 1,22%, zbog tako niskog Euribora i kamate su nešto niže. Ovaj detalj možda je i najbitniji korisnicima koji planiraju da uzmu subvencionisan kredit za stan, jer će njega otplaćivati duži vremenski period. Prema predviđanima evropska privreda u narednom periodu počeće da izlazi iz krize samim tim to će se odražiti i na rast Euribora. Detaljnije informacije što se tiče ove vrste kredita možete pogledati na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Lizing u Srbiji

zoranp | 11 Novembar, 2009 13:56

Kod nas uvek popularna tema, kupovina vozila na lizing, u poslednjih godinu dana a naročito u toku 2009 godine. Prodaja vozila na lizing je u znatnom padu. Poređenja radi u toku 2008. prodato je preko 4000 vozila a ove nesto više od 2000. Pored smanjene kupovine, povećalo se i broj vraćenih vozila, odnosno broj raskinutih ugovora pre konačne isplate. Ove godine prema nekim informacijama čak 700 automobila je vraćeno, taj prosek na godišnjem nivou predhodnih godina bio je negde oko 200 po godini. Lizing kuće nerado pribegavaju raskidanju ugovora i oduzimanju vozila, ova opcija je i po njih nepovoljna, kako saopštavaju jedan dan automobila proveden na placu lizing kuće košta u proseku 100 eura. Pored prodaje automobila najviše je opala prodaja teretnih vozila. Nije samo god nas došlo do značajnog pada i zemlje iz regiona su takođe zabeležili pad prodaje automobila na lizing.