Bankarstvo

Pad referentne kamatne stope
Rekordan nivo devizne štednje
Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?
Subvencionisani krediti i uticaj EURIBOR-a
Lizing u Srbiji
Završena ''Nedelja Štednje''
U SUSRET NEDELJI ŠTEDNJE!!
Elektronsko bankarstvo u Srbiji!

Pad referentne kamatne stope

      ''Smanjenje referentne kamatne stope'', ove godine je dosta ovakvih naslova bilo po novinama a i na internetu. Referentna kamatna stopa je od početka godine pala za 7.75%, odnosno početkom ove godine ova kamatna stopa je iznosila 17.75% a danas iznosi 10%. Građani su se ponadali da bi sa padom referentne kamatne stope pale i kamatne stope za gotovinske kredite, međutim ovo se nije dogodilo, manje više ove kamatne stope su ostale nepromenjene. Moram napomenuti na visinu kamatne stope utiče i niz drugih faktora kao što su: Premija rizika i zemlje i komitenta, nivo obaveznih rezervi, kao i necenovna ograničenja banaka a to su povećanje broja žiranata ili ograničavanje visine kredita. Početkom sledeće godine se očekuje pad premija rizika pa bi to ''povuklo'' za posledicu i pad kamatnih stopa za gotovinske kredite, naravno ovo su samo predviđanja vreme će pokazati da li su pravilna ili ne.

Rekordan nivo devizne štednje

       Sa jučerašnjim danom prema podacima NBS štednja je dostigla rekordan nivo od 5,74 milijarde eura, to je isti nivo koji je imala i u Septembru 2008. Godine. Ovo se događa nakon samo godinu dana od kako se na naše prostore prenela svetska ekonomska kriza. Odliv štednje u poslednja tri meseca 2008. Godine je bio 965 miliona eura. Prema ovakvom prilivu štednih uloga odnosno u samo poslednjih mesec dana 392 miliona eura, može se predvideti i predpostaviti da će štednja imati značajnu ulogu u izvoru finansiranja banaka. Interesantno je napomenuti da je najveći nivo dnevnog prirasta štednje u toku nedelje štednje zabeležen 6 novembra. Neke banke su nedelju štednje produžile tako da  i dalje postoji osetan priliv štednih uloga. Inače valja napomenuti da je ove godine u nedelji štednje građanima posebno interesantna bila štednja sa isplatom kamate unapred.

Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

Prevozeći se do fakulteta u javnom prevozu čujem razgovor dve osobe o minusima na računima, dozvoljenim limitima,  premošćavanju kreditnih kartica,  i počnem da razmišljam koliko su ljudi kod nas zavisnici upravo od ove vrste bankarskih usluga, slobodno to mogu nazvati vrzino kolo, poznajem i sam osobe koje imaju problem sa minusima na računima. Sve je to lepo uzmeš karticu sa dve plate (ili više) i unapred potrošiš,  međutim treba to otplaćivati, ali nije problem ako je to samo jedna kartica, od jedne se kreće, zatim ide druga, treća, keš kredit da se izmire dugovi sa postojećih kartica, tome nema kraja, da li  ljudi u ovo ulaze zbog malih plata a skupih potreba, prvenstveno mislim na porodične osobe?  Istini na volju najviše korisnika kreditnih kartica ima među samim bankarskim službenicima, to me i ne iznenađuje oni najbolje znaju koliko mogu to iskoristiti al ne verujem da i oni imaju meru možda na početku misle da mogu to kontrolisati ali vremenom se i oni uvlače u sve ovo. U Americi se ovo naziva bolešću odnosno osobe koje su u ovo upletene nazivaju se bankoholičarima, imaju i svoj sajt gde raspravljaju o najpogodnijim kreditnim karticama i uslugama (bonusima) koje dobijaju za uzete kartice, kod njih je i drugačija situacija nego kod nas odnosno banke da bi privukli klijente da se odluče baš za njihove usluge daju razne poklone neretko ti pokloni su i u novcu npr. od 200 dolara za uzetu karticu, ali takođe kod njih je i održavanje istih kartica besplatno. Ne mogu ni zamisliti da kod nas banke daju novčanu nadoknadu za određene kartice kakve bi onda gužve nastale i redovi ispred istih. Neke akcije se naziru ne baš iste kao u Americi ali slične videćemo kako će sve to da se nastavi i da li će ljudi postati sve veći zavisnici od dozvoljenih minusa na kreditnim karticama.

Subvencionisani krediti i uticaj EURIBOR-a

       Subvencionisani krediti kod nas su posebno interesantni, verovatno zbog sve boljih uslova koje korisnici dobijaju ali isto tako i zbog niskih kamatnih stopa, sve zavisi od vrste subvencionisanih kredita kamatne stope se kreću od 4.5% za subvencionisane kredite za automobile  pa do 6% za sub. Kredite  za investicije. Još jedna vrsta kredita koji su možda i najpopularniji kod nas a to si subvencionisani krediti za stan, o njima se ovih dana u medijima dosta pričalo, a sve u susret odluci da vlada subvencioniše stambene kredite, i to su subvencionisali kredite u vrednosti od 100 hiljada eura uz vremenski period otplate do 30 godina,  na ovu vrstu kredita imaju pravo osobe mlađe od 45 godina, a za maksimalan kredit od 100 hiljada eura pravo stiču osobe čija je mesečna zarada minimum 120 hiljada dinara.Ono što valja napomenuti mada i banke su dužne same da istaknu kako će se kretati kamatna stopa sa promenom Euribora za vreme isplate duga kretati, većina njih i naznači taj VEOMA bitan detalj. Kako su posledice ekonomske krize vidno uticale na evropsku privredu samim tim i Euribor je došao do rekordno niskog nivoa, pad euribora počeo je krajem 2008 godine. Tada je iznosio 5,43% da bi prema sadašnjim podacima njegova vrednost bila 1,22%, zbog tako niskog Euribora i kamate su nešto niže. Ovaj detalj možda je i najbitniji korisnicima koji planiraju da uzmu subvencionisan kredit za stan, jer će njega otplaćivati duži vremenski period. Prema predviđanima evropska privreda u narednom periodu počeće da izlazi iz krize samim tim to će se odražiti i na rast Euribora. Detaljnije informacije što se tiče ove vrste kredita možete pogledati na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Lizing u Srbiji

Kod nas uvek popularna tema, kupovina vozila na lizing, u poslednjih godinu dana a naročito u toku 2009 godine. Prodaja vozila na lizing je u znatnom padu. Poređenja radi u toku 2008. prodato je preko 4000 vozila a ove nesto više od 2000. Pored smanjene kupovine, povećalo se i broj vraćenih vozila, odnosno broj raskinutih ugovora pre konačne isplate. Ove godine prema nekim informacijama čak 700 automobila je vraćeno, taj prosek na godišnjem nivou predhodnih godina bio je negde oko 200 po godini. Lizing kuće nerado pribegavaju raskidanju ugovora i oduzimanju vozila, ova opcija je i po njih nepovoljna, kako saopštavaju jedan dan automobila proveden na placu lizing kuće košta u proseku 100 eura. Pored prodaje automobila najviše je opala prodaja teretnih vozila. Nije samo god nas došlo do značajnog pada i zemlje iz regiona su takođe zabeležili pad prodaje automobila na lizing.

Po broju sklopljenih ugovora u Srbiji prednjači ''Porsche Lizing'' kuća. A najveća lizing kuća kod nas je ''Hipo Lizing''

Završena ''Nedelja Štednje''

   Ovih dana možemo da budemo svedoci raznih natpisa po medijima: ''Devize napunile sefove'', ''Bankari skinuli kajmak'', ''Novac iz slamarice ponovo u bankama'', i mnogih drugih sve nam ukazuje da je ova nedelja štednje protekla u dobrom odzivu građana. Prema podacima Narodne banke Srbije, građani su oročili preko 120 miliona eura a ukupan nivo štednje od početka godine dostigao je 5.4 milijarde eura. Banke izjavljuju kako su izuzetno zadovoljne sa odzivom štediša, i da je odziv premašio njihove planove. Kada poredimo kamatne stope ove godine su bile nešto niže nego 2007, (2008 nije bilo nedelje štednje zbog krize). Ove godine je zabeleženo više štednih uloga u devizama nego domaćoj valuti.

   I pored dobrog odziva štediša valja napomenuti da građani po nekim procenama u ''slamarici'' čuvaju preko dve milijardu eura, bankari predlažu da je potrebno dodatno edukovati građane, jer novac u slamarici je ''mrtav'' novac.

U SUSRET NEDELJI ŠTEDNJE!!

 Kada razgovaramo o štednji ne možemo a da se ne prisetimo vremena ''Jugoskandik'' i ''Dafiment'' banaka, i njihovih kamatnih stopa na oročene depozite, međutim to  vreme je iza nas i o tome se mnogo puta raspravljalo. Ono što nama ovih dana treba da bude najinteresantnije a tiče se štednje jeste ''Nedelja Štednje'', koja počinje 31.10. inače početak nedelje štednje vezan je za svetski dan štednje koji je utvrđen pre više od 80 godina. Mnogobrojne reklame u svim medijima, kojim banke pokušavaju da ''pridobiju'' što više štediša govori nam o konkurenciji na našem bankarskom tržištu. Proteklih godina odnosno od 2001. visina oročenih deviznih štednih uloga se iz godine u godinu povećavala da bi dostigla i preko pola milijarde eura, što govori da se građani sve više odlučuju na štednju u bankama. Dan štednje u našoj zemlji obeležava se uvećanjem kamatnih stopa na dinarske i devizne uloge. Narodna banka Srbije u nedelji štednje oslobađa poslovne banke obaveznih rezervi na prikupljene depozite i time banke imaju mogućnost  povećanja kamatnih stopa na oročene depozite. U našoj zemlji lider po broju štednih uloga jeste Komercijalna banka objavili su da imaju preko pola miliona štednih uloga.

            Ono što se potencijalne štediše uvek pitaju pre nego što se odluče na štednju jeste     ''Koje su prednosti štednje u banci?'' Najveća prednost štednje u banci jeste kamatna stopa, ako se štedi ''kod kuće'' ostaje se bez mogućnosti za kamatnu stopu, kod nas na godišnjem nivou kamatne stope iznose oko 8% u zavisnosti od visine štednog uloga, naravno ne mora se oročiti na godinu dana postoji mogućnost i na pola godine pa i na mesec dana, u tim slučajevima su kamatne stope niže. I za kraj treba pametno birati i sagledati sve prednosti ukoliko se odlučimo da oročimo svoj novac u jednoj od banaka. Ovaj članak ću završiti sa vrlo popularnom rečenicom ovih dana ''ŠTEDITE PAMETNO''.

Elektronsko bankarstvo u Srbiji!

Svedoci smo napretka u informacionoj tehnologiji, računari su postali dostupniji a i internet je kvalitetniji. U Srbiji elektronsko bankarstvo je ''zaživelo'' 2003. Ali jako sporo napreduje, možemo reći čak i najsporije ukoliko gledamo zemlje iz regiona. Danas je situacija drugačija nego pre 6 godina primećuje se da je e-bankarstvo polako sve zastupljenije, bankomati su postali česta pojava i možemo ih videti na svakom koraku, i ako su kod nas ljudi skeptični i novine posmatraju sa prevelikom dozom otpora, možemo reći da se e-bankarstvo polako i kod nas ustaljuje. U najvećim slučajevima ovu vrstu bankarstva koristimo kako bi ''podizali'' keš sa svojih računa ili u nekim slučajevima izvršili plaćanja. Velik broj građana poseduje takozvane inteligentne kartice (smart cards), one im omogućuju da pored plaćanja izvršavaju i transfer novca. I pored učestalijeg korišćenja ''pametnih'' kartica među našim stanovništvom i dalje nije ustaljena kupovina jer ljudi u našoj zemlji smatraju da kupovina preko interneta donosi ''veliki'' rizik  pitaju se da li je takav način trgovine dovoljno pouzdan i dok je u nekim zemljama to postalo normalno kod nas to nije slučaj, visok je procenat stanovništva koji i dalje čekaju u redovima pošta i banaka da bi izmirili svoje obaveze, iako im je danas omogućeno da ista plaćanja urade iz svoje kuće ili sa posla pomoću računara i interneta. Da li građani ne žele da prihvate novu tehnolgiju, starih navika se teško odriču ili je jednostavno kompijuterska ''nepismenost'' jedan od razloga ovakve situacije.

Na kraju kada pričamo o elektronskom bankarstvu moramo napomenuti i novi vid  a to je ''mobilno bankarstvo'', omogućuje da korisnici računa imaju u svakom momentu uvid u iste i mogućnost izvršavanja transakcija i to koristeći svoje mobilne telefone, kojom brzinom će se ovaj vid e-bankarstva širiti u našoj zemlji ostaje nam samo da vidimo u budućnosti, mada prema nekim predviđanjima trebalo bi se brže širiti nego interno bankarstvo.

Novembar 2009
Oktobar 2009

Lizing [1]
Krediti [3]
''Nedelja štednje'' [3]
Elektronsko Bankarstvo [1]

Generalna